Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu 4. novembra ove godine biće domaćin dva važna frankofona događaja. Nakon što je 2014. godine Univerzitet postao pridruženi član Frankofone univerzitetske agencije (AUF), Filozofski fakultet očekuje još jedno priznanje za rad na promociji francuskog jezika i kulture. Kancelarija Agencije za Centralnu i Istočnu Evropu otvoriće na Filozofskom fakultetu Frankofoni centar Univerziteta u Novom Sadu. Na taj način će se Univerzitet pridružiti Beogradskom i nekim drugim univerzitetima u regionu (Zagreb, Ljublјana, Budimpešta, Segedin…) kao Centar frankofonije.

Osnivanje Novosadskog centra ne znači samo da će Fakultet odmah dobiti novu vrednu opremu u vrednosti od 10.000 EUR, već da će biti na stalnom spisku centara regiona kojima se pruža materijalna i stručna podrška. Frankofoni centar nije vezan za društvene i humanističke nauke, koje se izučavaju na Filozofskom fakultetu, već je otvoren za saradnju sa svim frankofonim istraživačima novosadskog univerziteta i element je njegove internacionalizacije.
Za direktora Centra imenovan je prof. dr Pavle Sekeruš, a za zamenika doc. dr Tamara Valčić Bulić, sadašnji šef Odseka za romanistiku.

Centar će u prisustvu dekana Filozofskog fakulteta, prof. dr Ivane Živančević Sekeruš i rektora Univerziteta u Novom Sadu, prof. dr Dušana Nikolića, kao domaćina, otvoriti Nјena ekselencija, gospođa Kristin Moro, ambasador Francuske u Srbiji i direktor Kancelarije Asocijacije za Istočnu Evropu sa sedištem u Bukureštu, gospodin Mohamed Ketata.

Gosti će takođe prisustvovati otvaranju međunarodnog naučnog skupa pod nazivom Francuske studije danas. Skup organizuju Odsek za romanistiku i Filozofski fakultet, uz podršku Francuskog instituta iz Beograda. Ovo redovno jednogodišnje okuplјanje istraživača francuskog jezika i kulture ove godine imaće za temu Frankofoniju u svim njenim oblicima. Frankofonija je rođena oko francuskog jezika koji danas ima 272 miliona govornika i obuhvata veoma različite kulture u Evropi, Africi i Americi. Mada su studije jezika i kulture najčešći oblik proučavanja frankofonije, ona je predmet i drugih nauka i multidisciplinarnih pristupa. Ovogodišnji skup, pored tradicionalnog jezičkog i književnog pristupa, želi upravo da otvori pitanje mesta i uloge frankofonije u svetu političkih i ekonomskih kriza, ratova i migracija. Okupiće šezdesetak učesnika iz Srbije, Francuske, regiona i sveta i trajaće dva dana.